Bookmarks
Bookmarks
Twitter
MySpace
Facebook
Del.icio.us
Digg
Newsvine
LinkedIn
Live
Ukoliko zaživi projekat "Cikliranje" Beograđani bi od 2011. godine za prevoz mogli da koriste javne bicikle
Osim Novog Beograda razmišlja se o uvođenju javnog prevoza biciklima i na deonici Ada Ciganlija - Dorćol, gde takođe postoji oko 25 kilometara staza. Projekat "Cikliranje" uvršten je u Nacrt strategije razvoja Grada Beograda koji će se uskoro naći pred odbornicima Skupštine grada.
"Planiramo dalje javne rasprave o mogućnosti uvođenja bicikla kao prevoza u gradu. Potrebno je ispitati koje su to trase kojim bi Beograđani eventualno 'ciklirali'. Tako će se na sajtu uskoro naći interaktivna mapa gde će svi moći da kažu od koje do koje tačke bi ciklirali", kaže Danko Runić, iz gradske Agencije za saradnju sa nevladinim ogranizacijama i evropsku harmonizaciju.
Razmišlja se o nekoliko modela za funkcionisanje ovog projekta, a jedan je da prevoz biciklima bude javni servis. To bi značilo da je Grad vlasnik oko stotinak bicikala koje koriste građani, a da građani plaćaju dnevnu, mesečnu ili godišnju pretplatu za
Osim što je ovaj prevoz zdraviji po samog biciklistu, ovo prevozno sredstvo znatno bi smanjilo emisiju štetnih gasova i na taj način čuvala bi se životna sredina
Druga opcija je da se projekat uredi po principu javnog - privatnog partnerstva, da deo novca za pokretanje ideje izdvoji grad, a deo privatni sektor.
Treća varijanta je koncesija, koja podrazumeva da bi zainteresovana privatna firma kupila bicikle i obezbedila potrebnu infrastrukturu (češljeve, staze), a za uzvrat bi Grad omogućio investitoru da u određenom periodu ubira prihode od plaćanja pretplate za korišćenje bicikala.
Procene su da je za ovaj projekat potrebno izdvojiti oko 350.000 evra.
Najvažnije je ulaganje u proširenje biciklističke infrastrukture. U prestonici trenutno ima oko 70 kilometara staza za bicikliste, od toga 52 u Novom Beogradu, ostatak na obalama Save. Širenje mreže biciklističkih staza planirano je do 2021. godine, do kad bi trebalo da bude izgrađeno više od 200 kilometara. Ova ideja nailazi na podršku velikog broja udruženja biciklista Beograda. Međutim, postoje mišljenja da je ona neostvariva zbog nedostatka infrastrukture u centralnom gradskom jezgru.
"Projekat je lepo osmišljen ali je mana to što ne postoje staze u centru grada. Ne verujem da bi ljudi vozili bicikl po trotoarima kojim ne može ni da se šeta od nepropisno parkiranih automobila. Takođe, nije mi jasno zašto u pešačkim zonama nije dozvoljena vožnja bicikla. Dakle, prvo izgraditi staze u centru grada pa onda uvoditi prevoz biciklama", kaže Milan Borić, iz društva ljubitelja biciklizma "Jugo cikling kampanja".
Iskustva iz inostranstva
U Kopenhagenu 35 odsto građana koristi bicikl kao prevozno sredstvo. Bicikl u ovom gradu u zadnjem točku ima mali akumulator, koji skuplja energiju kad se vozi po nizbrdici i vozaču pomaže na uzbrdici. U Francuskoj svaki grad ima bicikl kao javni prevoz. Pariz ima preko 21.000 bicikala na 1.400 parkirališta. U Barseloni se posle tri meseca od uvođenja javnih bicikala registrovalo oko 75.000 korisnika, a godinu i po dana kasnije više od 200.000 korisnika.
